Andy Weir, PROJECT HAIL MARY (2022, Ballantine Books)

PROJEKAT POSLEDNJA ŠANSA Endija Vira (prev. Srđan Ladičorbić, 2022, Publik praktikum / Stela; Andy Weir, PROJECT HAIL MARY, 2021, Ballantine Books) zrači pozitivnim duhom jače od supernove. Kao i prvo delo autora Endija Vira (MARSOVAC, 2011), i ovaj je roman niska naučnih problema, povezanih avanturističkim zapletom, koje glavni junak mora rešiti kako bi preživeo — i spasao svet. Kako izračunati mere centrifugalnog obrtanja svemirske stanice? Kako da dokučimo čije sunce vidimo na nav-compu? Ovaj koncept, uzbudljiv za inženjere a dosadnjikav za one kojima se čita roman, a ne Logičke zagonetke u Politikinom zabavniku, leči krindžast ali dobrodušan humor, kao i holivudska priča. Glavni lik patentiran je u SF spektaklima ’90-ih: kao i Džejms Spejder u ZVEZDANOJ KAPIJI ili Džef Goldblum u DANU NEZAVISNOSTI, naš junak je mlad, konvencionalno zgodan, harizmatično smotan naučnik prezren u akademiji zbog svojih uvrnutih teorija o izvanzemaljskom životu. Apokaliptičnim spletom okolnosti, on postaje jedina šansa za spas Zemlje. Optimizam i elan prema otkrivanju u ovoj knjizi naprosto su zarazni. Glavnog junaka na početku zatičemo bez znanja, bez pamćenja, bez samopouzdanja, bez gaća, samog u bespuću svemira, u borbi sa kosmičkom katastrofom kojoj ne zna ni glave ni repa. Ali na kraju, isključivo uz pomoć sveske, kalkulatora, eksperimenata, nepokolebljivog čojstva, komunikacije i prijateljstva — a ne laserima i tenkovima — on spašava (spojler!) ceo svemir. Nakon završetka romana, imao sam osećaj da mogu da zakucam sa trojke ili se sprijateljim sa medvedom.

PROMPTS, ACTS, DIVINATIONS

Trend je među knjigama o kreativnom pisanju da vežbe za pisanje nisu više klasični izazovi žanra, stila, jezika, motiva ili teme. Moderni zadaci umesto književnom teorijom vode se vajbovima: to su maštovite vežbice o majdfulnesu, introspekciji, svesnosti i meditaciji. Takva je i knjiga THREE SIX FIVE: PROMPTS, ACTS, DIVINATIONS; AN INEXHAUSTIBLE COMPENDIUM FOR WRITING (2026, siglio), avangardna zbirka promptova za kreativno pisanje Lusi Ajvs (Lucy Ives), autorke koja pored diplome sa Harvarda i doktorata NYU poseduje i master Iowa Writer’s Workshopa, najprestižnijeg programa kreativnog pisanja na svetu (polaznik im je krajem XX veka bio i čuveni slovenački pesnik Tomaž Šalamun, koga znaju studenti koji su imali plezir da pohađaju Modernu slovenačku poeziju). Ajvs nudi ovakve vežbe:

— Poklonite nešto prijatelju, poznaniku ili komšiji. Poklon neka bude sitan i što jeftiniji. Zapišite šta se potom desilo. Započnite dnevnik poklona koje ste primili i dali.
— Izaberite scenu iz čuvenog romana. Ne sme biti duža od par strana & mora uključivati makar dva lika. Potom izokrenite vrednosti u sceni. Ono što je loše neka postane dobro, što je ružno neka postane lepo, okrutno neka bude brižno, i tako dalje. Ako obrtanje nije moguće, improvizujte. Uredite novi tekst tako da ima smisla. Promenite sva imena. Dajte delu novi naslov & učinite ga svojim.
— Opišite svoj krevet nakon što ste spavali u njemu. Opišite stolicu nakon što se sedeli u njoj; prostoriju nakon što ste napustili; čašu nakon što ste je ispili; osobu koju više ne poznajete; uverenje koje više ne držite.

Zadaci su možda blesavi. Ali malo je boljih načina da se uči i vežba pisanje. Ukrašću ono što je povodom ove knjige rekao novinar Njujorkera, takođe nastavnik kreativnog pisanja: manje sam ja učitelj ili nastavnik, a više veseli nelicenirani terapeut. Polaznici skoro uvek rešavaju sopstvene nedoumice time što pričaju dok ih neko sluša, bivajući sve sigurniji u svoje odluke, & sve manje se oslanjajući na autoritet mentora. Za pisanje verovatno ne treba drugih veština osim pažljivog i svesnog posmatranja, kreativnog čitanja, te slobode da se igrate. Zadaci poput navedenih slabo driluju tehniku, ali zato vežbaju čakre & golicaju unutrašnje dete.

MAGNIFICA HUMANITAS

Papa Lav XIV citirao je u enciklici MAGNIFICA HUMANITAS: O OČUVANJU LJUDSKOG LIKA U VREMENU VEŠTAČKE INTELIGENCIJE (2026), jednom od prvih manifesta protiv upotrebe AI/LLM, ove Tolkinove reči:

Nije naša uloga da vladamo svim plimama ovoga sveta, već da učinimo šta je nama u moći za potporu onim godinama u koje smo smešteni, iskorenjujući zlo na poljima koja mi znamo, tako da oni koji će živeti potom mogu čistu zemlju da obrađuju.

(Dž. R. R. Tolkin, POVRATAK KRALJA, „Poslednja rasprava“, prev. Zoran Stanojević; reči izgovara Gandalf).

_______

It is not our part to master all the tides of the world, but to do what is in us for the succour of those years wherein we are set, uprooting the evil in the fields that we know, so that those who live after may have clean earth to till.

(J. R. R. Tolkien, THE RETURN OF THE KING, „The Last Debate“)

Olga Tokarčuk koristi AI

Danas je grozan dan jer je Olga Tokarčuk najavila svoj poslednji roman & priznala da u pisanju koristi LLM. Na forumu Impact CEE 2026 u Poznanju, poljska nobelovka afirmativno je govorila o AI-ju kao izvrsnom oruđu za pisce i kreativce. Između ostalog je rekla:

Često mašini dam misao na analizu sa pitanjem: Cico, kako da ovo lepo razvijemo? Iako znam za halucinacije i brojne greške u algoritmima stroge ekonomije i tvrdih podataka, priznajem da je, u tečnoj književnoj prozi, ova tehnologija jedan alat zbilja neverovatnih proporcija. No istovremeno osećam u sebi oštru, vrlo ljudsku tugu za epohom koja bespovratno odlazi. Srce me boli što nestaje tradicionalna književnost, koja se pisala mesecima u samoći, koja predstavlja životni rad stvoren u glavi svesnog, konkretnog pojedinca. Užasno mi je žao Balzaka, Siorana i neponovljivog Nabokova, jer uprkos mom entuzijazmu, ne verujem da bilo kakav moderan čet može uspeti da progovori na tako izuzetan način.

Tugica. Pokušavam da opravdam OT time što je simpatična još-malo-pa penzionerka (64) koja nije imala dodira sa mašinskim učenjem, koja se raspada od umora (u izlaganju se Tokarčuk žali da više neće pisati romane jer se pokida dok ih ne završi: da sam radila u rudniku umesto da sam sedam godina pisala KNJIGE JAKOVLJEVE, kaže ona, imala bi sada rudarsku penziju), i koja je naklonjena avangardnim pojavama, pa joj programče koje može staviti u laptop ili telefon, a koje može odgovoriti na svaki upit, izgleda kao dar nebesa. Naročito za spisateljicu tako zahtevnih knjiga, koja je verovatno navikla da jednu referencu peške istražuje po deset dana u okolnim repozitorijumima.

Možda ju je samo poneo trenutak. Svašta laprdamo uživo kada nas ponese razgovor. Uostalom, na kraju eksursa o AI priznala je jezik mašine nikada neće biti približan izrazu ljudske duše; a nešto ranije, kada je jedini put u razgovoru opisala konkretnu interakciju sa LLM, istakla je da je robot halucinirao podatak koji je htela da iskoristi u knjizi. A možda jedna od mojih omiljenih spisateljica razvija AI psihozicu, budući da mašini tepa i obraća „joj“ se u ženskom rodu. Znam da šmrčem kopijum, ali tako je u ljubavi.

Izvor: mycompanypolska.pl/artykul/olga-tokarczuk-zapowiada-ostatnia-powiesc-w-karierze-pisanie-dlugich-opowiesci-jest-dzis-ekonomicznie-nieoplacalne/20717